Šta je Advokat?
Kako se postaje advokat?
U odgovoru na pitanje – šta je advokat – prvo ćemo poći od latinskog značenja reči „advokat“ – latinski „advocatus“ – od reči „advoco“ na engleskom – advocate; na francuskom – avoué – što znači pozivam. To je kao opšti termin korišćeno za bilo koju osobu koja je pozvana da brani drugu.
Reč advokat u današnje vreme najčešće podrazumeva lice čija je profesija pružanje kvalifikovane pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Advokat je pre svega osoba koja se bavi advokaturom, tumači i primenjuje zakon. Rad advokat a podrazumeva praktičnu primenu pravnih znanja i veština za rešavanje pojedinačnih problema ili unapređenje prava i interesa klijenata. Uloga advokata uveliko se razlikuje u različitim pravnim sistemima.
Advokat kod nas može pružati pravnu pomoć domaćim i stranim državljanima, zatim licama bez državljanstva ) i pravnim licima – organizacijama, privrednim društvima – uključujući zaštitu njihovih prava i zastupanje interesa na sudu.
Kako se postaje advokat i ko može biti advokat? Advokat može biti lice koje ima fakultetsko pravno obrazovanje, ima najmanje dve godine iskustva u oblasti prava, položen pravosudni ispit i advokatski ispit, položen pripravnički staž (osim kad je drugačije predviđeno zakonom), da je položio advokatsku zakletvu i dobio potvrdu o pravu na bavljenje advokaturom.
Tumačenjem Zakona o advokaturi, može se preciznije doći do zaključka šta je advokat i šta je advokatura. Prema zakonu advokatura predstavlja samostalnu i nezavisnu profesiju koja vrši pružanje pravne pomoći pravnim i fizičkim licima. Advokatura ostvaruje svoju nezavisnost i samostalnost ogleda se i kroz pravo stranke na slobodan izbor advokata, te organizovanjem advokata u Advokatsku komoru na nacionalnom nivou i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata.
Predmet advokature je pružanje pravne pomoći davanjem usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja; sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka, ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava itd. Zastupanje i odbrana fizičkih i pravnih lica, te obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom o advokaturi.
O zaštiti i pravima advokata, kao i unapređenju advokatske profesije uopšte stara se Advokatska komora kao strukovno udruženje. Statut Advokatske komore propisuje između ostalih i sledeće ciljeve i zadatke Komore: zaštita ustavnog položaja advokature, kao nezavisne i samostalne službe pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima; unapređenje uslova za bavljenje advokaturom; jačanje profesionalne odgovornosti advokata; jačanje društvene odgovornosti i ugleda advokature; učešće u postupku donošenja zakona i drugih propisa u cilju obezbeđenja ustavnosti, zakonitosti i ujednačene primene prava; zalaganje za vladavinu prava i preduzimanje mera za obezbeđenje ustavnosti, zakonitosti i nezavisnosti sudske vlasti.
Angažovanje registrovanog advokata obezbeđuje veću pravnu licu koje ga angažuje. Uz advokata stranka može biti uverena da će pomoć koju će primiti za nju biti najbolja moguća, najvišeg kvaliteta, tj. usluga po pravilima struke i propisanim standardima. Za razliku od toga pravna pomoć od strane drugih lica, raznih agencija, nadri-pisara i kvazi-pravnika, skopčana je sa velikim rizicima po stranku, bez garancije kvaliteta i bez bilo kakvog osiguranja. Važno je napomenuti da je pružanje pravnih usluga van advokature krivično delo sankcionisano Krivičnim zakonikom – Nadrpisarstvo.
Za sva pravna pitanja možete se javiti nekom od advokata iz imenika advokatske komore ili nekoj od advokatskih kancelarija. Uvek na raspolaganju stoji Vam Advokat Beograd – Advokatska kancelarija Vladisavljevic.
Šta su sve uslovi za upis u imenik advokata u Srbiji, koja su načela delovanja advokata kao i kakav je položaj advokature u Srbiji uređeno je Zakonom o advokaturi, Statutom advokatske komore i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Upis u imenik advokata - šta je uslov?
Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata u Srbiji su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;
3) državljanstvo Republike Srbije;
4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
5) nepostojanje radnog odnosa;
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;
8) dostojnost za bavljenje advokaturom;
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;
10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.
Po ispunjenosti uslova za upis u imenik nakon donošenja odluke u upisu u imenik u roku od 30 dana od ove odluke advokat polaže advokatsku zakletvu pred predsednikom komore ili licem koga predsednik ovlasti.
Na pitanje – šta je advokat – i kako se postaje advokat – imalo bi još da se piše, a ovo bi bilo najosnovnije o datoj temi.