Advokat Beograd

Advokat Beograd - logo
Menu

Zastarelost poreza - prestanak obaveze - otpis duga

Ulaz u zgradu Poreske uprave u Beogradu

 Pitanja iz ove oblasti koja advokati u Beogradu i širom Srbije često dobijaju:

  • Kada nastupa zastarelost poreza?
  • Da li zastarevaju poreske obaveze za 5 godina ili se računa apsolutni rok od 10 godina?
  • Da li postoji neki zakonski rok za koliko vremena doprinosi i porez zastarevaju i da li može da se traži otpis po osnovu zastarevanja?
  • Kada nastupa zastarelost poreza na prihod od samostalne delatnosti?
  • Pod kojim uslovima nastaje zastarelost poreza na prenos apsolutnih prava?
  • Neka od ostalih pitanja se tiču i zastarelosti poreza na kapitalnu dobit, poreza na imovinu fizičkih lica, poreza na nasleđe i poklon ili poreza na oružje.

Pojedine vrste poreza i drugih fiskalnih nameta uređuju posebni propisi, ali glavni zakon koji uređuje pitanja utvrđivanja i naplate poreza jeste Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA). Član 23. zakona kaže da poreska obaveza može prestati: naplatom, otpustom, nastupanjem trajne nenaplativosti, kao i zastarelošću. 

Nakon isteka roka za zastarelost, zakon propisuje da Poreska uprava donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti – ali taj postupak u praksi je ipak potrebno inicirati. Lice sa pravnim interesom može podneti zahtev za utvrđivanje zastarelosti poreske obaveze (uz plaćanje propisane takse).

Ovaj tekst je sačinila advokatska kancelarija na osnovu iskustva u zastupanju poreskih obveznika, sa ciljem da se u nastavku na jednom mestu pojasne česte nedoumice koje se javljaju u vezi sa zastarelošću poreza i prestankom obaveze, uključujući i pitanja doprinosa i povraćaja poreza.

Relativna zastarelost poreza

Osnovni rok zastarelosti u poreskom pravu je petogodišnji relativni rok koji važi za utvrđivanje i naplatu kako republičkih, tako i lokalnih poreza.

Član 114. ZPPPA predviđa:

„Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.“

A zastarelost počinje da teče ne od momenta kada je porez trebalo utvrditi ili od momenta kada je dospeo na naplatu, već od 01. januara naredne godine. Preciznije – kod prava na „utvrđivanje poreza“ taj rok počinje 01. januara naredne godine od godine kada je poresku obavezu trebalo utvrditi. Kod prava na naplatu već utvrđenog poreza, rok teče od 01. januara naredne godine od godine u kojoj je poreska obaveza dospela za plaćanje – npr. ako obaveza utvrđena poreskim rešenjem dospeva 15. maja 2021. godine, petogodišnji rok zastarelosti se računa počev od 01. januara 2022. godine, a zastarelost nastupa 01. januara 2027. godine.

Međutim prema članu 114d ZPPPA:
„Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja.
Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.“
 
Često u slučajevima naših klijenata uočimo da poreska uprava pošalje opomenu (u cilju naplate poreza) koju dužnik nekad i ne primi, a Poreska uprava i to evidentira kao radnju u cilju naplate kojom je prekinuta zastarelost (petogodišnji rok opet teče iznova), što je po našem mišljenju pravno upitna praksa. 

Zato je važno da se pre donošenja zaključka o tome da li je poreska obaveza zastarela, provere sve prethodne radnje Poreske uprave. Advokatska kancelarija Beograd savetuje da se u svakom slučaju razmotre eventualni prekidi, kao i mogući zastoji u zastarevanju, jer upravo od toga zavisi da li je rok tek počeo da teče ili je već kontinuirano tekao punih 5 ili 10 godina.

Zastoj zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja jeste malo drugačiji pravni institut od prekida zastarelosti. Tokom zastoja zastarevanje ne teče. Prema članu 114z ZPPPA do toga dolazi u sledećim slučajevima:

  1. “ za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke;
  2. za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida;
  3. za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ZPPPA, plaćanje dugovanog poreza odloženo.“

U navedenim slučajevima tokom trajanja zastoja, zastarelost čak ni apsolutna ne može da nastupi – ona nastavlja da teče tek nakon prestanka zastoja.

Apsolutna zastarelost poreza: 10 godina

Pored petogodišnjeg roka, Zakon predviđa i apsolutni rok zastarelosti. Član 114ž ZPPPA propisuje da je apsolutni rok zastarelosti, u kom mora nastupiti zastarelost poreza, 10 godina:
„Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.“ 
 
Za razliku od relativnog roka, na apsolutnu zastarelost ne utiču „prekidi“, ali utiču „zastoji“, i to tako što je dodatno produžavaju, za dužinu njihovog trajanja. 
Npr. upravni spor koji je trajao 2 godine vezano za postojanje poreske obaveze, produžava apsolutnu zastarelost upravo za toliko. Tada će ona nastupiti primera radi, tek za 12 godina od momenta kada je prvo počela da teče.
 
Ista pravila o rokovima zastarelosti važe i za druge vrste poreza  uključujući i porez na kapitalnu dobit, porez na prenos apsolutnih prava i porez na imovinu fizičkih lica. Kod poslednje dve vrste poreza neretko viđamo da utvrđivanje ili naplata poreske obaveze od strane nadležnog organa zakasni i po nekoliko godina. Zato se naši klijenti potom opravdano zapitaju da li njihova obaveza i dalje postoji.
 
 
 

Da li doprinosi za socijalno osiguranje zastarevaju

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne zastarevaju po trenutno važećem zakonu (ZPPPA), a na njih se ne odnose ni pravila o apsolutnoj zastarelosti poreza.
 
 Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 114e kaže:
„Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zastarelost prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje.“

Iz toga proizilazi da apsolutna zastarelost za PIO ne može nastupiti – on ne može zastariti, kao ni doprinos za zdravstveno osiguranje, ni doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ovo je česta nedoumica naših klijenata –  vlasnika društava sa ograničenom odgovornošću, vlasnika preduzetničkih radnji i njihovih zaposlenih, kod kojih nije plaćen deo starih doprinosa.
Država doprinose može naplatiti i naknadno nakon više decenija od momenta kada su dospeli za plaćanje.
 

Primer iz naše advokatske prakse – ovakav scenraio smo primetili u desetak slučajeva tokom 2026. godine: 

Fizičko lice je imalo preduzetničku radnju koju greškom nije stavilo u mirovanje, ili DOO koji nije likvidiran, ili jeste formalno zatvoren, a nisu izmirene sve obaveze doprinosa za PIO. Nakon toga, dešava se da Poreska uprava godinama ne šalje nikakva obaveštenja o postojanju duga, niti bilo kakve zahteve za plaćanje, da bi onda niotkuda dostavila rešenje o prinudnoj naplati ili obaveštenje o postojanju milionskog duga za poreze i doprinose, od čega veći deo otpada na kamatu.

Problem se često osim kroz rešenje o prinudnoj naplati otkrije i kada isto lice pokuša da otvori novu firmu, ne znajući za postojanje starog duga prema državi, nakon čega Poreska uprava odbija dodelu PIB-a, ili oduzima PIB novoosnovanog društva, čime blokira mogućnost poslovanja, sve dok se ne izmire dugovanja, koja u ovom slučaju ne mogu zastariti.

Dok pravo države da naplati doprinose nikad ne zastareva, novčano potraživanje zaposlenog ka poslodavcu, u vezi sa neplaćenim doprinosima iz radnog odnosa zastareva u roku od 3 godine.
 

Alternativa zastarelosti: odlaganje plaćanja duga na rate (reprogram) i otpis kamate

Kada postoji poreski dug koji nije zastareo, to ne znači da je jedina opcija platite odjednom. Moguće je zatražiti otplatu na rate – reprogram – u skladu sa zakonskim uslovima, uz mogućnost otpisa dela kamate – ili kamate u celosti na dug koji bude uredno izmiren. Poreska uprava odobrava reprogram na maksimalno 60 mesečnih rata. Za iznose duga fizičkih lica do 200.000 dinara, odnosno dug preduzetnika ili pravnog lica do 1.500.000 dinara, Poreska uprava ne zahteva zalogu – obezbeđenje pri odobravanju reprograma.

Uslov za odobrenje odlaganja je da je dužnik isplatio sve svoje tekuće poreske obaveze, kao i da po reprogramu potom nastavi da redovno i u roku isplaćuje obaveze do potpunog izmirenja. U suprotnom Poreska uprava može ukinuti rešenje o reprogramu i pokreće postupak prinudnog izvršenja.

Dešavalo se da klijenti kojima smo pomogli u dobijanju reprograma, plate 20 rata na vreme, a samo jednu mesečnu ratu zakasne, nakon čega ih poreska uprava obično jednom telefonski upozori, pa ako odmah ne odreaguju, ukine im reprogram i sve pogodnosti koje su ostvarili.

Otpis poreskog duga

U skladu sa članom 115v ZPPPA, Poreska uprava može da otpiše porez i sporedna poreska davanja na osnovu rešenja kojim se utvrđuje zastarelost, kao i u slučaju trajne nenaplativosti, ili na osnovu posebne odluke vlade, donete na predlog ministra.

To znači da otpis nije nešto što automatski nastupa protekom vremena, već je potrebno da se dug izbriše iz evidencije Poreske uprave, a to Poreska uprava može preduzeti po zahtevu ili po službenoj dužnosti.

Baš zato, dok se otpis ne sprovede, poreska obaveza može „isplivati“ kao u iznad navedenom primeru prilikom osnivanja nove firme dužnika.

A šta ako država duguje vama?

Zastarelost ne pogađa samo poreski dug prema državi – zastareva i pravo obveznika da traži povraćaj više ili pogrešno uplaćenog poreza. Rok je  5 godina, a počinje da teče od 01. januara naredne godine nakon godine u kojoj je pravo nastalo, uz apsolutnu granicu od 10 godina (član 114ž ZPPPA). 

Najčešća zabluda je da se ovaj rok računa od same transakcije – plaćanja, ali nije tako – zastarevanje prava na refundaciju poreza počinje da teče od prvog januara naredne godine, bez obzira na tačan datum kada je pravo nastalo. Ovo pitanje se često postavlja kod povraćaja PDV-a za prvi stan – gde se petogodišnji i desetogodišnji rok računaju počev od 01. januara naredne godine koja sledi godini isplate celokupne kupoprodajne cene (bez obzira na to kada se prvobitno počelo sa plaćanjem cene).

Ako tokom prvih 5 godina niste preduzeli nijednu radnju u cilju ostvarenja prava – odnosno niste podneli zahtev za povrat – ili pokrenuli upravni spor za ostvarivanje svog prava – potrebno je da sa stručnjakom proverite da li je vaše pravo možda zastarilo. Podnošenje čak i delimičnog zahteva resetuje petogodišnji rok, a npr. pokrenuti upravni spor stvara zastoj u proteku apsolutnog roka, sve dok traje. 

U tipičnom slučaju ako ste cenu u celosti isplatili u junu 2021. godine, zastarevanje prava na povrat poreza počinje da teče od 01. januara 2022. godine – a zastarelost nastupa  01. januara 2027, pod uslovom da u međuvremenu niste podneli zahtev za povrat, niti pokrenuli drugu odgovarajuću radnju.

Izuzetak su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje kod kojih pravo na povraćaj (kada su plaćeni u većem iznosu ili pogrešno) ne zastareva.

Zaključak

I nakon isteka roka od deset godina od nastanka ili od dospelosti poreske obaveze, dužnici često u praksi imaju teškoće da izdejstvuju otpis starog poreskog duga/kamate prema državi, te da se oslobode poreske obaveze, naročito kada je poreska uprava već pokretala postupke u cilju naplate, tokom kojih je rok zastarelosti bio u zastoju.

Važno je napomenuti da fizička lica, kao i preduzetnici i ortaci u ortačkom društvu, odgovaraju za svoje poreske obaveze celokupnom svojom imovinom, a da se na neplaćene iznose poreza zaračunavaju kamate, koje nekada višestruko prevazilaze iznos glavnog poreskog duga, kao i da to može voditi izvršenju na imovini.

Iz isksustva sa ovakvim predmetima, naš advokatski savet je jednostavan – a to je da se poreske obaveze, kao i obaveze doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje blagovremeno plaćaju, a u slučaju nedoumica o vašim poreskim obavezama možete zatražiti poresko savetovanje.

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za individualni pravni savet. Zakonske odredbe mogu biti predmet izmena, a svaki slučaj zahteva posebnu analizu.

 
Poslednji put ažurirano 31. jul 2026.
Advokatska kancelarija Vladisavljević