Airbnb i kratkoročno izdavanje u Srbiji - pravni i poreski vodič
Kratkoročno izdavanje u Srbiji – stan na dan – ne spada u klasičan zakup i upravo ta razlika je najčešći izvor pravnih problema. Pravna pomoć se najčešće traži tek kada se pojavi kontrola, spor sa vlasnikom ili poreski problem koji je mogao biti izbegnut pravilnim postavljanjem odnosa od samog početka.
Granica između dozvoljenog i nedozvoljenog poslovanja često nije vidljiva na prvi pogled. Model koji funkcioniše u svakodnevnom radu može već pri prvoj proveri dovesti do zabrane izdavanja, novčanih kazni ili odgovornosti za štetu.
Tekst je usmeren na pravne i poreske rizike kratkoročnog izdavanja u Srbiji i način njihovog sprečavanja kroz pravilno postavljanje odnosa.
- Pravni status kratkoročnog izdavanja u Srbiji
- Kratkoročno izdavanje nije zakup – pravne posledice ove razlike
- Podzakup kao osnov: kada funkcioniše – kada ne
- Ko može zakonito da izdaje stan i pod kojim uslovima
- Fizičko lice – ograničenja i rizici
- Preduzetnik – odgovornost i domet modela
- Privredno društvo – razdvajanje odgovornosti
- Odgovornost kada izdavanje organizuje treće lice
- Strani element – posebni pravni zahtevi
- Evidencije i status objekta
- Šta mora biti pravno uređeno pre početka izdavanja
- Poreske posledice različitih modela izdavanja
- Kada izdavanje prerasta u organizovano poslovanje
- Gde nastaje najveći pravni rizik
- Problem naknadnog usklađivanja
- Najčešće pravne greške kod kratkoročnog izdavanja
- Zaključak
- Najčešća pitanja o kratkoročnom izdavanju u Srbiji
Pravni status kratkoročnog izdavanja u Srbiji
Kratkoročno izdavanje do 30 dana ne tretira se kao klasičan zakup, već kao pružanje usluge smeštaja. Iz toga proizlaze obaveze koje kod dugoročnog izdavanja ne postoje i koje direktno utiču na zakonitost poslovanja.
Postavljanje oglasa i dobijanje rezervacija ne znače da je poslovanje zakonito. Odlučujuće je da li su ispunjeni uslovi koji se odnose na status objekta, ko pruža uslugu smeštaja i da li su ispunjeni zakonski uslovi za takvu delatnost.
Tri pogrešne pretpostavke najčešće dovode do problema:
– „Airbnb je isto što i zakup stana“
Kratkoročno izdavanje podrazumeva drugačiji pravni režim i ne može se zasnivati na istim pravilima kao dugoročni zakup.
– „Strani državljanin može izdavati pod istim uslovima kao domaće fizičko lice“
Strani državljanin ne može automatski izdavati pod istim uslovima kao domaće lice. Neophodno je da njegov status boravka omogućava obavljanje delatnosti i da su ispunjeni uslovi iz oblasti ugostiteljstva.
– „Ako platforma prihvata oglas, poslovanje je legalno“
Platforme ne proveravaju usklađenost sa zakonima Republike Srbije. Odgovornost za zakonitost poslovanja u potpunosti je na licu koje vrši izdavanje, uključujući poreske i inspekcijske posledice.
Naša advokatska praksa pokazuje da najveći broj problema nastaje upravo iz ove tri pretpostavke, jer se izdavanje započinje bez prethodne pravne provere.
Kratkoročno izdavanje nije zakup - pravne posledice ove razlike
Dugoročni zakup i kratkoročno izdavanje razlikuju se po načinu organizacije i odnosu koji se time uspostavlja prema gostima, a ne samo po trajanju boravka.
Kod zakupa, stan se daje jednom licu na duži period, uz stabilan odnos između zakupodavca i zakupca. Kod kratkoročnog izdavanja, isti stan koristi veći broj lica kroz čestu smenu gostiju.
Ugovor zaključen za zakup ne obuhvata izdavanje trećim licima, niti lice koje izdaje stan može pod istim uslovima nastupati u oba modela.
Kada se stan koristi suprotno ugovoru, vlasnik može zahtevati raskid i iseljenje, prihod može biti drugačije poreski tretiran, a odgovornost za štetu usmerena prema licu koje organizuje izdavanje.
Isti stan se tada istovremeno posmatra kao zakup u odnosu sa vlasnikom, a kao pružanje usluge smeštaja u odnosu prema gostima i nadležnim organima.
Šira pravna pitanja u vezi sa izdavanjem nepokretnosti i odnosima između učesnika detaljnije su obrađena na stranici o pravnoj zaštiti u oblasti nekretnina.
Podzakup kao osnov: kada funkcioniše - kada ne
Podzakup je čest izvor pravnih problema.
Većina standardnih ugovora o zakupu ne predviđa da zakupac stan koristi za smeštaj trećih lica kroz kratkoročne boravke. Saglasnost za podzakup ne znači nužno i saglasnost za ovakav model poslovanja.
Nije dovoljno da zakupac ima pravo da stan ustupi drugome. Odlučujuće je šta je ugovorom dozvoljeno – da li obuhvata kratkoročno izdavanje, kako se postupa prema gostima i ko snosi odgovornost za štetu.
Stan se uzima u zakup za stanovanje, a zatim se koristi za kratkoročno izdavanje bez izmene ugovora sa vlasnikom.
Vlasnik tada može zahtevati raskid ugovora i iseljenje, bez obzira na to što je izdavanje već organizovano i što su sredstva već uložena.
Da bi ovakav model bio dozvoljen, ugovor sa vlasnikom mora izričito obuhvatiti kratkoročno izdavanje, odnos prema gostima i raspodelu odgovornosti.
Posebno su rizične situacije u kojima zakupac unapred ulaže u opremanje, oglašavanje i organizaciju, a da prethodno nije obezbedio saglasnost vlasnika i jasno uredio izdavanje ugovorom. Tada zakupac može ostati bez stana i bez prava da potražuje povraćaj uloženih sredstava od vlasnika.
Provera ugovora pre početka izdavanja pokazuje da li je ovakav model uopšte dozvoljen i kako se može postaviti bez rizika.
Ko može zakonito da izdaje stan i pod kojim uslovima
Jedno od osnovnih pitanja nije kako organizovati izdavanje, već ko može nastupati kao pružalac usluge smeštaja i pod kojim uslovima.
Izabrani model određuje kako će se raspodeliti rizici, odgovornost i poreske obaveze. Razlike između oblika nisu formalne – one utiču na to kako se rešavaju sporovi, kako se snosi šteta i kako se poslovanje posmatra u slučaju kontrole.
| Oblik | Ograničenja | Odgovornost | Poreski tretman |
|---|---|---|---|
| Fizičko lice | Do 30 ležajeva (domaća radinost) | Odgovara celokupnom imovinom | Paušal ili porez na prihod |
| Preduzetnik | Veći obim aktivnosti | Odgovara ličnom imovinom | Paušal ili knjigovodstvo |
| DOO | Bez ograničenja kapaciteta | Imovinom društva | Porez na dobit + dodatna davanja |
Razlike između modela postaju vidljive kada izdavanje pređe granice koje neki od njih predviđa.
Izbor modela po stvarnom obimu izdavanja
Problem nastaje kada se model bira prema jednostavnosti, a ne prema stvarnom nivou aktivnosti.
Fizičko lice može biti adekvatno rešenje za manji obim izdavanja, ali kada se izdavanje proširi, ovaj oblik dovodi do povećane izloženosti u pogledu odgovornosti i poreskog tretmana.
Izbor odgovarajućeg modela prestaje da bude tehničko pitanje i postaje pravna odluka koja utiče na ukupnu strukturu poslovanja.
Odgovornost za štetu
Poseban rizik nastaje kada gost prouzrokuje štetu – na primer poplavi stan ispod ili izazove požar.
Tada štetu može potraživati i vlasnik susedne nepokretnosti ili treće lice koje je pretrpelo posledice. Zahtev se ne usmerava nužno samo prema gostu, već može biti postavljen i prema vlasniku stana ili licu koje organizuje izdavanje.
Ko će snositi trošak zavisi od toga kako je odnos između vlasnika i lica koje izdaje stan uređen.
Ako raspodela odgovornosti nije precizno ugovorena, obaveza se u praksi usmerava prema licu koje je dostupno za naplatu, bez obzira na to ko je štetu prouzrokovao.
1. Fizičko lice - ograničenja i rizici
Fizičko lice vezuje izdavanje za neposredno upravljanje sopstvenom nepokretnošću.
Ovaj oblik poslovanja odgovara situacijama u kojima izdavanje ostaje vezano za jednu jedinicu i lično učešće u pružanju usluge.
Kada se izdavanje proširi – kroz učestalije boravke, veći broj korisnika ili uključivanje drugih lica – pravni okvir više ne prati način na koji je izdavanje organizovano.
Time se istovremeno otvaraju pitanja odnosa sa vlasnikom, poreskog tretmana i odgovornosti za štetu.
U ovom trenutku iz konkretnog načina poslovanja može se utvrditi da li postoje rizici koji mogu dovesti do odgovornosti za štetu ili promene poreskog tretmana.
2. Preduzetnik - odgovornost i domet modela
Status preduzetnika omogućava kontinuirano obavljanje delatnosti i šire poslovanje.
Ipak, pravna pozicija ostaje vezana za jedno lice, bez razdvajanja između poslovne i lične imovine. Rizik zato prati sve aktivnosti, bez obzira na način na koji je poslovanje postavljeno.
Kada se izdavanje proširi na više nekretnina ili se uključe druga lica, preduzetnik faktički upravlja složenijim poslovanjem, ali i dalje odgovara ličnom imovinom za sve obaveze koje iz toga nastanu.
Tada pravni okvir više ne odgovara načinu na koji se delatnost obavlja, što se utvrđuje kroz pravnu analizu postojećeg modela.
3. Privredno društvo - razdvajanje odgovornosti
Privredno društvo uvodi odvajanje poslovanja od lične sfere, kroz poseban pravni subjekt.
To omogućava drugačije postavljanje odnosa sa vlasnicima nepokretnosti, korisnicima i saradnicima, posebno u situacijama kada kratkoročno izdavanje ima karakter organizovane aktivnosti.
Ovaj model dolazi u prvi plan kod većeg obima poslovanja, upravljanja većim brojem jedinica ili uključivanja više učesnika u proces izdavanja.
U tom sklopu, pravna forma ne služi samo registraciji delatnosti, već postaje osnov za stabilno i predvidivo uređenje odnosa.
Odgovornost kada izdavanje organizuje treće lice
Kada u izdavanju učestvuje agencija ili drugo lice koje preuzima organizaciju rezervacija, prijem gostiju i naplatu, ključno pitanje postaje ko nastupa prema gostima i ko snosi odgovornost za štetu.
Ako taj odnos nije unapred uređen, odgovornost se ne vezuje automatski za lice koje organizuje izdavanje, već se u praksi često usmerava prema vlasniku nepokretnosti.
Primer iz prakse:
Vlasnik je poverio upravljanje izdavanjem agenciji koja je organizovala rezervacije, prijem gostiju i naplatu.
Ugovor nije precizno odredio ko nastupa prema gostima i ko snosi odgovornost za štetu.
Nakon problema sa gostima, vlasnik je snosio odgovornost, iako nije neposredno učestvovao u organizaciji izdavanja.
Posledica:
– odgovornost za štetu prema trećim licima
– sporovi između vlasnika i agencije
– dodatni troškovi zbog neuređenog odnosa
Ako je izdavanje već započeto, a odnos sa agencijom nije unapred uređen, provera pokazuje ko snosi odgovornost i koje posledice iz toga proizlaze.
Strani element - posebni pravni zahtevi
Kod stranih lica prvo se postavlja pitanje da li uopšte smeju da pružaju uslugu smeštaja u Srbiji.
Za razliku od domaćih lica, ovde se paralelno proveravaju tri stvari:
– po kom osnovu lice boravi u Srbiji (Zakon o strancima)
– da li taj status omogućava rad ili drugo poslovno angažovanje (Zakon o zapošljavanju stranaca)
– da li su ispunjeni uslovi za pružanje usluge smeštaja kao fizičko lice (Zakon o ugostiteljstvu)
Tek nakon što su ispunjeni svi zakonski uslovi, izdavanje se može postaviti kao zakonita delatnost – kroz kategorizaciju objekta, prijavu gostiju i odgovarajući poreski tretman.
Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, izdavanje se smatra nedozvoljenim i može rezultirati zabranom rada i dodatnim obavezama.
Kod stranih lica ova pitanja zahtevaju pojedinačno uređivanje odnosa – od statusa boravka do raspodele odgovornosti između učesnika u izdavanju.
Primer tipične rizične situacije: strano lice kupi stan u Srbiji i započne kratkoročno izdavanje bez prethodne provere svog statusa i dozvola. Nepravilnosti postaju vidljive nakon što nadležni organi utvrde da lice nema pravo da izdaje ili da nisu ispunjeni uslovi za pružanje ove usluge.
Evidencije i status objekta
Kratkoročno izdavanje povlači obaveze koje ne postoje kod klasičnog zakupa. Evidencija gostiju vodi se kroz sistem
eTurista, kao obavezan deo sistema kontrole izdavanja, uz obavezu kategorizacije objekta i vođenja odgovarajućih evidencija.
Obaveze obuhvataju:
– prijavu gostiju kroz sistem eTurista
– status objekta koji odgovara pružanju usluge smeštaja
– vođenje evidencije o boravku i prihodima
Ove obaveze važe nezavisno od državljanstva i vezuju se za kratkoročno izdavanje kao vrstu delatnosti.
Pokretanje izdavanja bez prethodno uređenog formalnog dela najčešće dovodi do potrebe da se model menja nakon što je već započet.
Šta mora biti pravno uređeno pre početka izdavanja
Pre početka izdavanja rešavaju se pitanja od kojih zavisi da li je izdavanje uopšte dozvoljeno i ko snosi njegove posledice:
– da li ugovor sa vlasnikom dozvoljava kratkoročno izdavanje
– da li objekat ispunjava uslove za pružanje usluge smeštaja
– ko prima prihod i ko odgovara za štetu
– kako se prihod prijavljuje i oporezuje
Ako ova pitanja ostanu otvorena, vlasnik može raskinuti ugovor, inspekcija može zabraniti izdavanje, a poreski organ obračunati obaveze za prethodni period.
Šira pravna pitanja u vezi sa odnosima u oblasti nekretnina obrađena su detaljnije na posebnoj stranici.
Poreske posledice različitih modela izdavanja
Struktura organizacije izdavanja direktno utiče na oporezivanje prihoda, što je uređeno
Zakonom o porezu na dohodak građana.
Kod klasičnog izdavanja nepokretnosti (zakupa), porez se obračunava po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za normirane troškove od 25%, što efektivno iznosi oko 15% na ostvareni prihod.
Kod kratkoročnog izdavanja (stan na dan), prihod se ne tretira kao zakup, već kao prihod od pružanja ugostiteljskih usluga, uz uslov da je objekat prethodno kategorizovan.
Za fizička lica, porez se u ovom režimu ne određuje prema stvarno ostvarenom prihodu, već paušalno.
Visina poreske obaveze zavisi od:
– broja ležajeva
– prosečne zarade u Republici Srbiji
– koeficijenta turističkog mesta
To znači da obaveza postoji i u periodima kada izdavanje nije kontinuirano ili kada je popunjenost niska.
Kod preduzetnika i privrednih društava, prihod se oporezuje kao prihod od delatnosti, uz obavezu vođenja poslovnih knjiga i izdavanja računa. U tom slučaju, pružanje usluga smeštaja podrazumeva i izdavanje fiskalnih računa.
Kratkoročno izdavanje podrazumeva i obavezu plaćanja boravišne takse.
Kod fizičkih lica, taksa se utvrđuje unapred u godišnjem iznosu, nezavisno od popunjenosti, dok je preduzetnici i društva obračunavaju po boravku i naplaćuju od gostiju.
Osim po visini poreza, ovi pristupi se razlikuju i po načinu na koji se prihod utvrđuje, evidentira i kontroliše.
Ako izdavanje nije usklađeno sa poreskim tretmanom koji se na njega primenjuje, može doći do promene načina oporezivanja i obračuna poreza za prethodni period.
Poreska prijava se podnosi na propisanom obrascu (PPDG-4R), u roku od 15 dana od dana kategorizacije ili nastale promene koja utiče na poresku obavezu.
Utvrđeni porez se plaća kvartalno, u rokovima propisanim od strane Poreske uprave.
Poreske implikacije konkretnog načina izdavanja razmatraju se u okviru poreskog savetovanja.
Poreska rešenja za „stan na dan“ – praksa iz 2025.
Poreska uprava Republike Srbije je krajem aprila 2025. godine donela je rešenja kojima je utvrđena obaveza poreza za prihode od pružanja usluga smeštaja.
Rešenja se smatraju dostavljenim istekom roka od 15 dana od dana slanja, bez obzira na to da li su preuzeta.
Mnogi izdavaoci su tek po prijemu rešenja prvi put videli na koji način je njihovo izdavanje poreski tretirano.
Kada izdavanje prerasta u organizovano poslovanje
Granica između povremenog izdavanja i organizovane aktivnosti ne određuje se nazivom, već stvarnim obimom i kontinuitetom aktivnosti.
Razlika postaje značajna kada kratkoročno izdavanje dobije kontinuitet ili kada u njegovoj realizaciji učestvuju druga lica.
U toj fazi više se ne radi samo o izdavanju sopstvene nepokretnosti, već o aktivnosti koja podrazumeva raspodelu poslova, upravljanje rezervacijama i odgovornost prema gostima i trećim licima.
Kod fizičkog lica, to se najčešće vidi kada izdavanje više ne obavlja isključivo vlasnik, već se angažuju druga lica ili se izdaju i tuđe nepokretnosti.
Tada se otvaraju konkretna pitanja:
– po kom osnovu se stan izdaje
– ko odgovara za štetu prema gostima
– kako se prihod kvalifikuje i oporezuje
U toj fazi postaje važno kroz koji pravni i organizacioni okvir se delatnost obavlja, jer od toga zavise odgovornost i poreski tretman.
Ako se aktivnosti prošire ili promene, a pravni i poreski osnov ostane isti, dolazi do nesklada koji može imati konkretne posledice.
Gde nastaje najveći pravni rizik
Rizik se najčešće pojavljuje u situacijama u kojima izdavanje nije usklađeno sa osnovnim obavezama za ovu vrstu delatnosti.
Takve situacije se u Beogradu posebno uočavaju kod izdavanja koje je započeto bez prethodno uređenog ugovornog i poreskog okvira, što se naročito vidi u sledećim slučajevima:
– pružanje usluga smeštaja bez kategorizacije objekta
– neprijavljivanje gostiju kroz sistem eTurista
– pogrešan način oporezivanja prihoda
– angažovanje drugih lica bez jasnog ugovornog osnova
– odgovornost za štetu koju prouzrokuju gosti
Neispunjavanje ovih obaveza dovodi do novčanih kazni ili zabrane daljeg izdavanja.
Kazne za neusklađeno izdavanje nisu simbolične.
Za fizička lica, prekršajne kazne se najčešće kreću u rasponu od 150.000 do 350.000 dinara, u zavisnosti od vrste povrede propisa.
Pored toga, nepravilno prijavljeno ili neprijavljeno izdavanje može otvoriti prostor za naknadno utvrđivanje poreskih obaveza, uključujući obračun za prethodni period, uz pripadajuću kamatu.
Ovde postaje jasno koje obaveze nisu ispunjene i kako se odgovornost raspoređuje između učesnika.
Problem naknadnog usklađivanja
Poseban rizik postoji kada se izdavanje pokušava prilagoditi naknadno – nakon što su ugovori zaključeni, gosti primljeni i prihod već ostvaren.
U toj fazi posledice su konkretne:
– odgovornost za prethodno ostvarene prihode
– mogućnost inspekcijskog nadzora
– sporovi sa vlasnicima, gostima ili trećim licima
– nemogućnost retroaktivnog „ispravljanja“ bez dodatnih posledica
Zato se pravna pitanja rešavaju pre početka izdavanja, a ne nakon što se pojave prvi problemi.
Najčešće pravne greške kod kratkoročnog izdavanja
Greške kod kratkoročnog izdavanja najčešće nastaju već u trenutku kada se određuje kako će izdavanje funkcionisati i na kom pravnom osnovu će se zasnivati.
U praksi se izdvajaju sledeće situacije:
– korišćenje ugovora o zakupu za kratkoročno izdavanje
Ugovor je zaključen za stanovanje, dok se stan koristi za česte smene gostiju. Ovde ugovorni odnos ne prati stvarni način izdavanja nepokretnosti, pa se otvara pitanja odgovornosti prema vlasniku i trećim licima.
– podzakup bez izričite dozvole
Zakupac dalje izdaje stan na dan bez saglasnosti i precizno uređenog odnosa sa vlasnikom, što u praksi obično dovodi do raskida ugovora i gubitka prava na dalje korišćenje.
– izdavanje preko fizičkog lica uz veći obim aktivnosti
Kada se izdavanje proširi na više stanova ili uključi druga lica, isti način rada više ne odgovara obimu poslovanja, što utiče na odgovornost i poreski tretman.
– izdavanje bez kategorizacije objekta za pružanje usluge smeštaja
Izdavanje se započinje bez prethodno sprovedenog postupka kategorizacije, što u postupku kontrole dovodi do zabrane daljeg izdavanja i novčanih kazni.
– izdavanje od strane stranog državljanina bez odgovarajućeg pravnog osnova
Pretpostavka da strani državljanin može izdavati pod istim uslovima kao domaće lice dovodi do situacije u kojoj izdavanje nema uporište u domaćim propisima.
– započinjanje izdavanja bez prethodnog uređenja odnosa
Ugovori, status objekta i način oporezivanja uređuju se tek nakon početka izdavanja, kada je model već postavljen i znatno teže prilagodljiv.
Zajedničko za sve ove situacije je da izdavanje funkcioniše bez smetnji, dok ne nastane konkretna posledica – raskid ugovora, poreski obračun ili zabrana daljeg izdavanja.
Zaključak
Kratkoročno izdavanje u Srbiji jeste dozvoljeno, ali pod uslovima koji se razlikuju od klasičnog zakupa.
Odgovornost za izdavanje ne zavisi samo od toga ko prima goste, već od toga kako su uređeni odnosi između vlasnika, lica koje organizuje izdavanje i trećih lica.
Ukoliko ti odnosi nisu precizno postavljeni, obaveze i posledice mogu pasti na lice koje nije planiralo da ih snosi.
Zbog toga se pitanja vezana za ugovor sa vlasnikom, status objekta i raspodelu odgovornosti ne rešavaju kroz praksu, već kroz pravno uređivanje odnosa između učesnika u izdavanju.
Najčešća pitanja o kratkoročnom izdavanju u Srbiji
U nastavku su odgovori na pitanja koja se najčešće javljaju u vezi sa zakonitošću kratkoročnog izdavanja, poreskim obavezama i odgovornošću.
Izdavanje bez ispunjavanja zakonskih uslova može postojati faktički, ali ne predstavlja zakonit način obavljanja delatnosti.
Da. Kod fizičkih lica, porez se utvrđuje paušalno i ne zavisi od stvarne popunjenosti. To znači da obaveza postoji i u periodima kada nema gostiju, što je česta greška u proceni troškova.
Da. Pružanje usluge smeštaja podrazumeva izdavanje računa, bez obzira na to da li izdavalac posluje kao fizičko lice ili kroz preduzetnika ili društvo.
U nadzoru se proverava da li je objekat kategorizovan, da li su gosti uredno prijavljeni i da li je način oporezivanja usklađen sa stvarnim načinom izdavanja.
Inspekcija se ne zadržava samo na redovnoj dokumentaciji, već može koristiti i javno dostupne oglase i platforme kao osnov za pokretanje kontrole i identifikovanje neregularnih slučajeva.
Da. Podaci o izdavanju mogu biti dostupni nadležnim organima, a neprijavljeno ili pogrešno oporezovano izdavanje može dovesti do naknadnog obračuna poreza, uz kamatu i dodatne troškove.
Važeći propisi ne uređuju ovo pitanje na izričit način, međutim, ovde nastaju najčešći problemi. Korišćenje stana za kratkoročno izdavanje putem platformi može dovesti do narušavanja kućnog reda, naročito usled povećane frekvencije lica, buke i intenzivnijeg korišćenja zajedničkih delova zgrade.
U takvim okolnostima, odnos sa stambenom zajednicom može postati sporan, pri čemu drugi stanari imaju pravo da zaštitu svojih prava ostvaruju putem prijava nadležnim organima ili pokretanjem odgovarajućih postupaka, ukoliko se utvrdi da je došlo do ometanja mirnog korišćenja zajedničkih delova ili narušavanja mira u zgradi.
Kratkoročno izdavanje može se zasnivati i na odnosu zakupa ili drugom pravnom osnovu, ali samo ako je način korišćenja stana usklađen sa ugovorom i ako postoji saglasnost vlasnika.
U suprotnom, izdavanje može predstavljati povredu ugovora i dovesti do raskida, kao i do odgovornosti prema vlasniku i trećim licima.
Može, ali je potrebno jasno odrediti ko pruža uslugu smeštaja i ko snosi odgovornost.
Ako to nije uređeno, obaveze se mogu preneti na vlasnika nepokretnosti.
Šteta se potražuje od lica koje omogućava boravak gosta. Ako odnosi između učesnika nisu uređeni, odgovornost se u praksi često usmerava prema vlasniku nepokretnosti.
Ako je izdavanje već započeto ili se planira njegovo otpočinjanje, kroz pravnu analizu i pravilno uređenje odnosa moguće je:
– izbeći odgovornost za štetu
– uskladiti poreski tretman
– sprečiti sporove sa vlasnicima, gostima i trećim licima
Pravilno postavljanje izdavanja na početku u pravilu je jednostavnije i znatno jeftinije nego rešavanje posledica koje nastaju kasnije.
Više o pravnoj zaštiti u ovakvim situacijama možete videti na stranici
advokat za nekretnine u Beogradu.
Ovaj tekst ima informativni karakter i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu situaciju obratite se advokatu.