Ugovor o faktoringu

Učesnici ugovora o faktoringu

Redovni učesnici u faktoringu su USTUPILAC sa jedne strane, koji prodaje potraživanje koje ima prema dužniku. Ustupilac može biti banka, pravno lice ili preduzetnik (domaći li strani). U praksi su to obično srednja ili mala privredna društva koja prodaju usluge i i/ili robu većim preduzećima, ali je moguć i obrnut slučaj.

Sa druge strane je FAKTOR – lice koje kupuje to potraživanje od ustupioca. To može biti – domaća banka, kao i strana banka (kod međunarodnog faktoringa), kao i domaće privredno društvo (faktoring društvo u formi AD ili DOO), koje ima dozvolu Ministarstva finansija za vršenje usluga faktoringa i potrebnu visinu kapitala od 40 miliona dinara. Ovo društvo može obavljati samo poslove iz oblasti faktoringa i srodne poslove.

I treći učesnik faktoringa – DUŽNIK, na čijem mestu mogu biti domaći i strani preduzetnici, društva ili banke. Dužnik je ustupiocu dužan po osnovu primljene robe i usluga od njega.

Za nastanak faktoringa su neophodna sva tri lica. Ustupilac koji je prodao robu dužniku, a zatim prodao potraživanje faktoru. Faktor koji je kupio potraživanje, a potom vrši naplatu od dužnika. Dužnik koji je kupio robu, ali je nije odmah platio ustupiocu, nego će faktoru isplatiti dug nakon zaključenja ugovora sa njim.

Predmet faktoringa

Koja potraživanja mogu biti predmet faktoringa? –  Kao što smo rekli moguće je da predmet faktoringa bude:

• postojeće potraživanje, ali i
• buduće potraživanje pod uslovom da je odredivo, a dužnik mora biti određen (sa napomenom da dejstva faktoringa tada nastatju tek od trenutnka nastanka potraživanja).

Takođe neophodno je da se radi o nespornim potraživanjima koja su adekvatno dokumentovana, kao i da se radi o kratkoročnim potraživanjima koja dospevaju u roku do godinu dana.

Ovo podrazumeva i da predmet faktoringa ne može biti zastarelo potraživanje.

Faktoring se ne primenjuje o oblasti prometa robe i usluga sa fizičkim licim, a koji su namenjeni za njihove lične potrebe.

Vrste faktoringa

Kao što smo ranije naveli oblici faktoringa se razlikuju prema tome da li su:

• domaći (koji se obavlja na unutrašnjem tržištu)
  
• međunarodni (koji nastaje u vezi sa inostranim poslovanjem – kod njega se primenjuje internacionalni pravno-tehnički okvir (FCI, IFG), a primenjuju se i mere prevencije pranja novca itd.

Zatim prema tome na kome ostaje rizik naplativosti od dužnika –

• faktoring sa pravom faktora na regres (što je pravilo kod faktoringa)
  
• faktoring bez prava faktora na regres (bezregresni faktoring nastaje samo kada se to posebno ugovori)
  

U vezi potonje podele, kao što se i može zaključiti – kada postoji pravo na regres, ustupilac će biti odgovoran faktoru za naplativost potraživanja do njegovog potpunog namirenja dužnika.

U tom pogledu faktor ima obavezu da obavesti ustupioca najkasnije 8 dana nakon dospevanja ustupljenog potraživanja koje nije uspeo da namiri.

Ako faktor izvrši regres zbog neuspele naplate, ima obavezu da potraživanje prenese nazad ustupiocu.

Postoji i jedna specifična vrsta faktoringa koja se naziva:

• Obrnuti faktoring

Obrnuti faktoring postoji u slučaju kada faktor ugovori ne sa ustupiocem/poveriocem, već sa dužnikom da preuzme njegov dug ka poveriocu, a da pošto izmiri dug poveriocu može tražiti namirenje od dužnika prema vremenskom okviru koji je predviđen ugovorom o pružanju usluga ili prometu robe.

Da bi ovaj ugovor o obrnutom faktoringu imao dejstva neophodno je da dužnik pribavi odobrenje poverioca za ovaj posao.

Ugovor o faktoringu

Kao što smo već izneli iznad, ugovor o faktoringu predstavlja svojevrsnu kupoprodaju potraživanja u cilju obezbeđivanja stabilnog novčanog priliva.

Iako ima sličnosti sa kreditnim poslovima, naročito sa ugovorom o zajmu, on to nije, već predstavlja zaseban tip finansijske usluge.

Da bi se ugovor o prodaji potraživanja mogao podvesti pod faktoring, mora da sadrži sva predviđena obeležija, kao i da ima predmet shodno odredbama zakona o faktoringu.

Ugovor o faktoringu mora biti sklopljen u pisanom obliku ili u ektronskom obliku.

Ugovor o faktoringu redovno obuhvata sledeće stavke:

• osnovne informacije o licima koja ga zaključuju;
• osnov potraživanja i informacije o potraživanju koje se prodaje;
• informacije o obliku faktoringa;
• informacije o visini potraživanja, metodi obračuna i isplate prodatog potraživanja ustupiocu;
• informacije o visini naknade faktoru, kao i metodi obračuna i isplate;
• pravo faktora da naplati troškove i kamate proizašle iz sprovođenja ovog posla;
• dan sklapanja faktoring ugovora;
• potpise ovlašćenih predstavnika ugovornika;

Prestanak ugovora o faktoringu

Trajanje ugovora o faktoringu se okončava završetkom vremenskog intervala u kom je ugovoren, a ako taj datum nije predviđen, ugovor svakako neće biti okončan dok se ne namire sva otkupljena potraživanja, odnosno dok se ne ostvari njihov regres.

Nije dozvoljeno da više faktora otkupi istovetno potraživanje od jednog ustupioca, a ako do toga i dođe, takav ugovor neće imati važnost.

Dokumentacija prilikom prodaje potraživanja

Prilikom kupoprodaje potraživanja iz faktoring ugovora, moraju se dostaviti sledeća dokumenta faktoru:

• ugovor (ili ov.kopija) kao i eventualnie faktura i ostalu dokum. o osnovu potraživanja i precizno određivanje predmeta
• priložena obaveštenja koja su upućena dužniku o ustupanju potraživanja

O tome da je primio prethodno navedeno, ustupilac sa faktorom sastavlja poseban zapis.

Dan predaje pomenutih dokumentacije/papira koji je u ugovoru označen, zakonom se smatra kao danom kupoprodaje potraživanja.

Obaveštenje

Obaveštavanje na zakonom propisan način ugovornih strana u faktoring poslu je od posebne važnosti i uslov je punovažnosti ugovora o faktoringu.

Propisano je da je utupilac dužan da u pisanom ili elektronskom obliku obavesti dužnika o tome da je potraživanje/a prodato/a (kad ih je više), bilo da su postojeća ili buduća.

Ustupilac je dužan da u pisanom obaveštenju navede:

• podatke o faktoru
• podatke faktoring ugovoru, 
• uputstvo dužniku za plaćanje.

Kada se obaveštenje dužniku daje u vezi pojedinačnog ili većeg broja postojećih potraživanja, osim prethodnih podataka mora obuhvatiti i podatke o visini potražaivanja, valute plaćanja kao i broj fakture.

Nakon što bude obavešten, dužnik se više ne može osloboditi obaveze isplatom ustupioca, već isključivo dužan da namiri potraživanje faktoru. U slučaju da ustupilac ipak primi isplatu, dužan je da je odmah prebaci faktoru.

Nadzor nad poslovima faktoringa

I najzad odgovor na jedno od važnijih pitanja u vezi sa poslovima faktoringa – ko obavlja njegov nadzor:

• Minstarstvo ili drugi organ, nad faktoringom koji obavljaju društva
• NBS, shodno zakonu o bankama, ako banka zaključuje faktoring ugovore