Dobili ste poresko rešenje ili obaveštenje za prihode iz inostranstva?
Evo šta to znači i šta da radite
Poslednjih nedelja Poreska uprava je pojačala aktivnosti prema fizičkim licima koja su ostvarivala prihode iz inostranstva. Deo građana koji nam se javljaju sada u 2026. dobijaju rešenja za 2021. godinu, sa već utvrđenom poreskom obavezom, dok drugi dobijaju obaveštenja za 2023. godinu, koja za sada samo najavljuju da Poreska uprava „ima saznanja“ o prilivima iz inostranstva, te da će verovatno biti oporezovani.
Najveći broj upita koje dobijamo ne dolazi od građana koji su „obični“ frilenseri, već češće od građana Srbije koji rade u inostranstvu, počev od energetskih kompanija Afrike i Azije, zaposleni u međunarodnim organizacijama Crvenog krsta i UN-a. Tu su i pomorci na okeanskoj i rečnoj plovidbi, piloti, profesori, sportisti, IT stručnjaci, lekari, građevinski radnici i drugi – od kojih su pojedini oslobođeni plaćanja poreza u Srbiji, drugi su već platili deo doprinosa osiguranja i poreza u inostranstvu. Ima i slučajeva građana koji za svoje prihode nisu platili ni dinar poreza u bilo kojoj zemlji.
Dva dokumenta - dve različite situacije
Primljeno obaveštenje za 2023. nije poresko rešenje. Njime nije utvrđena poreska obaveza, već se njime samo na indirektan način „vrši pritisak“ na građane da sami podnesu poreske prijave i evidentiraju inostrane prihode. Ignorisanje ovog obaveštenja Poreske uprave ne znači da će vaši prihodi automatski biti oporezovani. Međutim, velika je verovatnoća da upravo to sledi, osim ukoliko blagovremeno ne preduzmete odgovarajuće radnje i ne pribavite relevantnu dokumentaciju kojom se može dokazati da se ne radi o prihodima koji podležu oporezivanju u Republici Srbiji.
Poresko rešenje za 2021. već predstavlja konkretan obračun dugovanja, a po osnovu „ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad za koje se plaća porez samooporezivanjem“. Ova rešenja predviđaju otplatu na 120 rata, s tim da obaveza prve rate dospeva najkasnije 17. avgusta 2026. godine. Nije slučajno da rešenja stižu skoro pa 5 godina nakon isteka godine na koju se odnose, s obzirom da po Zakonu zastarelost prava na utvrđivanje poreske obaveze nastupa nakon 5 godina.
Građanin koji smatra da je rešenjem oštećen, bilo zato što je porez već plaćen ili poreska obaveza uopšte ne postoji, on ima pravo žalbe, standardno u roku od 15 dana od dana dostavljanja privremenog rešenja. Klijenti nam prijavljuju da rešenja često zatiču u svojim poštanskim sandučićima, bez navedenog datuma dostave, pa se postavlja pitanje koji datum se uzima kao dan početka računanja roka za žalbu. Zato je preporučljivo podneti žalbu i pre isteka roka.
Šta proveriti pre daljih koraka
Obrazac rešenja i obaveštenje izgledaju isto za sve koji su ih primili, ali okolnosti svakog slučaja se razlikuju, pa pre donošenja zaključka o tome šta raditi dalje, trebalo bi razmotriti sledeća pitanja:
- Da li ste rezident Srbije za tu godinu – osim mesta prijavljenog prebivališta i „centra životnih interesa“ kao jednim od najvažnijih „tačaka vezivanja“ za neku zemlju, relevantan može biti i broj dana koji ste proveli u drugoj zemlji, tj. da li je to više od 183 dana godišnje? U pojedinim slučajevima koji nam se javljaju u advokatskoj praksi, lice provodi 7,8, ili 10 meseci na radu u inostranstvu, a ostatak vremena u Srbiji. Kada prihodi iz inostranstva stižu na račun u Srbiji, poreska uprava obično daje veću težinu činjenici da u Srbiji i dalje imate prijavljeno mesto prebivališta, nego tome što provodite veći deo godine u inostranstvu. Ako se već ulazi u dokazivanje broja dana provedenih u drugoj zemlji, građani obično to potkrepljuju: pečatima iz pasoša, avio kartom, ugovorom o zakupu u inostranstvu ili potvrdom poslodavca. Poreska uprava slobodno ceni dokaze.
- Postoji li ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom u kojoj se rad obavlja, i zemljom gde je sedište poslodavca? Ovi ugovori detaljnije uređuju ko se i pod kojim uslovima smatra rezidentom jedne ili druge zemlje, kao i šta su opredeljujuće tačke vezivanja za jednu zemlju. Njihova važnost se naročito vidi u slučajevima kada obveznik ima povezanost sa više zemalja, kao u jednom slučaju iz naše prakse: rad se obavlja u UAE, sedište poslodavca je u Irskoj, a prihodi se isplaćuju iz Holandske ekspoziture poslodavca i stižu na račun zaposlenog u Srbiji.
- Da li je deo poreza i doprinosa već plaćen u inostranstvu? Do ovog podatka je nekada teško doći, pogotovu ako je rad u toj državi odavno prestao. U svakom slučaju praksa je pokazala da su u mnogo boljoj poziciji građani koji kada se nađu u ovoj poziciji pribave potvrde inostrane poreske uprave o plaćenim porezima ili delu poreza i doprinosa, ili druge dokaze o izmirivanju ovih obaveza u drugoj zemlji.
- Poseban status pomoraca – Prema izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, pomorci – lica zaposlena na brodovima morske i rečne plovidbe pod stranom zastavom imaju posebne pogodnosti, ako provode najveći deo godine na brodu, ali u kombinaciji i sa drugim uslovima koje treba proveriti u svakom konkretnom slučaju, shodno članu 84v Zakona o porezu na dohodak.
- Da li je vaš poslodavac međunarodna organizacija koja uživa povlašćeni poreski tretman po Bečkoj konvenciji ili drugim sporazumom? Tu su primeri poput organizacije Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija ili drugih međunarodnih organizacija sa diplomatskim ili sličnim statusom.
- Rad preko sopstvene preduzetničke radnje: pojedini poslodavci iz inostranstva insistiraju da našim građanima koji su registrovani kao preduzetnici paušalci isplaćuju naknadu za rad/usluge ipak na njihove privatne račune kao fizičkog lica u Srbiji. Tada se može postaviti pitanje da li se takav prihod, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, može smatrati prihodom ostvarenim u okviru preduzetničke delatnosti. Odgovor zavisi od više činjenica, počev od načina ugovoranja posla, vrste pruženih usluga i prateće dokumentacije.
Vredi spomenuti i slučaj klijenta koji je više decenija radio u Nigeriji, a u Srbiji je zadržao prijavljeno prebivalište i bankovni račun na koji mu je stizao deo prihoda. Nije imao porodicu niti drugu značajniju vezu sa Srbijom, ali je i dalje figurirao u evidencijama MUP-a kao lice sa prijavljenom adresom, što je zajedno sa prilivima na račun, poreskoj upravi bilo dovoljno da donese rešenje. Poseban problem u ovakvim slučajevima je i to što između Srbije i Nigerije ne postoji UIDO – Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa se on nije mogao osloniti na takve pogodnosti.
U cilju rešavanja problema, žalba koju je pripremila naša advokatska kancelarija, bila je zasnovana na pribavljenim potvrdama nigerijskih poreskih vlasti i potvrdama poslodavca o obračunatim i plaćenim porezima i doprinosima za sporni period, uz objašnjenje da primljeni iznosi na računu u Srbiji odgovaraju oporezovanoj neto zaradi, a ne bruto prihodu, kako je domaći poreski organ konstatovao. Poreska uprava je u većem delu prihvatila ove žalbene argumente.
Naravno, svaki slučaj je priča za sebe, pa se svaki mora temeljno i zasebno ceniti pre formiranja strategije. Pređašnji slučaj samo ilustruje da i odsutvo Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne znači da je situacija nerešiva, te da akcenat treba biti na kvalitetnoj pripremi žalbe/podneska i pravilnoj pripremi prateće dokumentacije.
Kada stigne obaveštenje / rešenje
Nemojte ostavljati obaveštenje u fioku, ali nemojte ni paničiti. Ovo je idealni momenat da pokušate da prikupite izvode o prilivima koji ste imali za taj period, potvrde poslodavca i ugovor o radu, potvrde poreske uprave zemlje u kojoj je rad izvršen ili platili deo poreza. Nakon inicijalnog razmatranja papira koje posedujete, možete napraviti plan oko prijave.
Što se tiče Poreskog rešenja za 2021. tu je situacija već hitnija i ne trpi odlaganje. U slučajevima kada se zakasni sa žalbom, Poreska uprava najčešće zanemaruje argumente dostavljene zakasnelom žalbom. Potrebno je da se žalba podnese u roku, a dokaze koje je potrebno prikupiti, ako ih nemate sada, preostaje vam jedino da ih dostavite naknadno u kraćem periodu, uz napomenu u žalbi o naknadnoj dostavi priloga. Žalba ne treba da bude uopštena, već treba da ide u konkretnim pravcima dokazivanja da postoji oslobođenje od plaćanja poreza po tačno oređenom članu/stavu, zakona ili sporazuma, ili da je obaveza već plaćena, ili je treba utvditi u manjem obimu zbog konkretnih okolnosti slučaja.
Kako vam mi možemo pomoći
Pomažemo vam u hitnoj analizi primljenog rešenja ili obaveštenja, tumačenju vaše poreske rezidentnosti za sporne godine i pripremi obrazložene žalbe na privremeno rešenje.
Po potrebi pripremamo i odgovarajuće poreske prijave.
Za informacije opšteg tipa u vezi sa rešenjima i obaveštenjima građani se mogu obratiti i kontakt centru Poreske uprave – na brojeve 011 69 69 069 i 0700 700 007, ili na šalteru „Moj poreznik“.
Ako pak imate konkretne nedoumice oko važnih okolnosti vašeg slučaja i potreban vam detaljan i stručan pregled rešenja / obaveštenja i prateće dokumentacije – podršku vam može pružiti tim advokatske kancelarije Vladisavljević iz Beograda. U nastavku najčešća pitanja klijenata o našim uslugama i odgovori.
Naš email: info@advokatiubeogradu.rs
Preporuka je da nam u emailu pošaljete dokument koji ste dobili: – privremeno poresko rešenje za 2021. – ili – obaveštenje za 2023. – i detaljan opis situacije (eventualno ugovor o radu, informacije o mestu gde je rad izvršen, koliko dana ste proveli van Srbije u toj godini i sl.). Naši advokati za poreze u Beogradu će u najkraćem roku analizirati vaš slučaj i kontaktirati vas sa konkretnim predlogom koraka.
Datum objave teksta: 15.07.2026. godine ⋅ autor: advokat Tijana Vladisavljević