Advokat u Srbiji

Advokat u Srbiji

Ako imate pravni problem koji je povezan sa Srbijom, a pritom boravite u drugoj zemlji, obratite se Advokatu u Srbiji za sva pravna pitanja.

Advokat je titula koja se danas koristi u velikom broju evropskih zemalja, pogotovo u romanskim i slovenskim, ali i u skandinavskim, i predstavlja lice koje je ovlašćeno da daje pravne savete, piše različite podneske i zastupa fizička i pravna lica, te je i član određenog udruženja, tj. komore. Česta greška je što ih poistovećuju nekad sa pravnicima i diplomiranim pravnicima. Advokate treba razlikovati i od postdiplomskih zvanja tipa magistar i doktor nauka. Zabuna potiče i od samih advokata, jer oni ponekad nazivaju dipl. pravnike kolegama, ali ih ne smatraju za kolege, već insistiraju na svojoj tituli, a na to gledju kao na upućivanje komplimenta, slično kao što profesori zovu studente kolegama.

Uloga advokata se u velikoj meri razlikuje među pravnim nadležnostima, tako da se ovde može tretirati samo na najopštiji način

Advokatska služba u Srbiji

Advokatura je obavljanje advokatske službe. Advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.
Istorijat

Savremena advokatura ustanovljena je u Srbiji Zakonom o javnim pravozastupnicima donetim na predlog Vlade Ilije Garašanina 28. februara 1862. godine za vreme vladavine Kneza Mihaila Obrenovića. Donošenjem tog zakona pravna pomoć je poverena samo školovanim pravnicima, koje u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde.

Svoje prvo Udruženje javni pravozastupnici su osnovali 1886. godine a već 1. januara 1887. godine pokrenuli prvi stručni časopis u Srbiji pod imenom Branič. Časopis od tada sa izvesnim prekidima izazvanim ratovima i nedostatkom finansijskih sredstava izlazi do danas, s tim što je u jednom periodu posle Drugog svetskog rata izlazio pod nazivom Advokatura. Ovaj časopis objavio je radove najpoznatijih pravnih teoretičara i praktičara iz Jugoslavije i sveta.

Savremeni komorski sistem uveden je u Srbiji Zakonom o advokaturi 1929. godine kada je i osnovana Advokatska komora Beograda, kao obavezna asocijacija advokata, koja autonomno odlučuje o upisu novih članova, vodi njihov Imenik, propisuje norme profesionalnog ponašanja i izriče sankcije za njihovo nepoštovanje, kao i da vodi brigu o edukaciji budućih advokata.

Poslednji zakon koji uređuje ovu oblast donet je 2011. godine i objavljen je u Službenom glasniku RS br.31/2011, pod nazivom Zakon o Advokaturi.
Uslovi za sticanje zvanja

Da bi neko postao advokat mora da ispuni sledeće uslove:

Da stekne diplomu Pravnog fakulteta;
Da posle završenog pravnog fakulteta steklo radno iskustvo na poslovima pravne struke i to:

dve godine u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi;
tri godine u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
četiri godine u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji;

Nakon stečenog radnog iskustva potrebno je da dobije od sudije, zamenika tužioca, pravobranioca, advokata, odnosno Suda, Javnog tužilaštva, Javnog pravobranilaštva, Advokatske komore ili organa, preduzeća, ustanove ili druge organizacije, Potvrdu o radnom iskustvu sa bližim opisom poslova pravne struke koje je kandidat obavljao.

Ako je ispunio prethodne uslove onda može da se kandiduje za polaganje pravosudnog ispita.

Ako je položio pravosudni ispit, obraća se pomesnoj Advokatskoj komori sa molbom za prijem u istu i upis u imenik advokatske komore.
U slučaju pozitivne odluke komore, kandidat dobija Rešenje o upisu u imenik, Kodeks, i nakon svečanog polaganja zakletve konačno postaje advokat.

Advokatska tajna

Advokat ima obavezu i pravo da sve što čuje od svog klijenta tretira kao službenu tajnu i nije obavezan ikome da je saopšti. Iz tog razloga se advokat ne može uvek pozivati kao svedok, a advokatske kancelarije imaju poseban status.

Iz Zakona o advokaturi:

Advokat je dužan da, u skladu sa statutom advokatske komore i kodeksom, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja. Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena. Način čuvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa advokatskom tajnom uređuju se statutom advokatske komore i kodeksom.

Advokat, pored lekara, je osoba koju, po pravilu, nikad ne treba lagati jer to bi bilo na sopstvenu štetu.

Tokom prakse advokati se obično specijalizuju za određenu oblast prava, parnicu, krivicu, vanparnicu, izvršenje, privredu, ili neki drugi postupak.
Nadripisarstvo

Je krivično delo koje se kažnjava zatvorskom kaznom, a to delo čini svako ko daje pravne savete ili pruža druge pravne usluge uz naknadu, a nema odgovarajuću stručnu spremu. Ovde treba voditi računa o nekoliko stvari. Na primer, dipl. pravnik može besplatno davati savete ili u okviru svog radnog mesta. Ne može zvanično pisati ni jedan podnesak za potrebe drugih lica, koja mu za tu uslugu plaćaju, takođe ne može da zastupa ikog kao punomoćnik pred sudom ili drugim organom. Lice koje ima položen pravosudni ispit nikada ne može počiniti delo nadripisarstva.

U određenim slučajevima kao što je revizija, ne može ista biti ni podneta ako nije potpisana i overena pečatom od strane advokata isključivo.